Pregled stampe

"Danas", 3. mart

Pripremio: Ivan Torov

Feljton

EKSKLUZIVNO: Zivojin Pavlovic

Dnevnik 1956-1993 (30)

Ponizena Srbijo, otrezni se!

Sve sto se danas ovde dogadja - krvozedno kidisanje izludjenih naroda jednih na druge, pir destrukcije u ime nacionalnih ideala - nije nista drugo do sticanje alibija velikog vozda za svoj buduci "istorijski" suicid.

10. I 1992.

Oduvek su kod nas, u ratnim prilikama, protuve, probisveti i ubojice proglasavani herojima. Oduvek. Od Karadjordja i Hajduk Veljka, do Arkana i Giske.

14. I 1992.

Ponizena i obrukana Srbijo, otrezni se!

27. IV 1992.

Zbunjenost, beznadje. Okolo krv, haos i glad, i stvaranje "trece Jugoslavije": danas se Crna Gora i Srbija ujedinjuju u SRJ (Saveznu Republiku Jugoslaviju). Serbedzija s gorcinom kaze da bi novoj drzavi bolje prilicio naziv Crna Srbija.

9. V 1992.

Dan pobede?

Kakve pobede?

Nad kim?

10. V 1992.

Mirko Marjanovic uspeva da se javi iz Sarajeva: stan mu je porusen, oko zgrade u kojoj stanuje padaju mine, snajperisti mu ubijaju susede, grad gori, bogomolje (i muslimanske, i katolicke, i pravoslavne), pretvorene su u rusevine, posta, hoteli, stanica hitne pomoci vise ne postoje. Ranjenici umiru bez lekova, mrtvi trunu na ulicama, jer ih, zbog ulicnih borbi, ne mogu ni ukloniti ni pokopati.

11. V 1992.

Sve sto se danas ovde dogadja - krvozedno kidisanje izludjenih naroda jednih na druge, pir destrukcije u ime nacionalnih ideala - nije nista drugo do sticanje alibija velikog vozda za svoj buduci "istorijski" suicid.

3. VI 1992.

Uzasi rata:

U Sarajevu Ademiru Kenovicu gine mati. Na pozive, niko se ne odaziva - ni hitna pomoc, ni mrtvacnica, i les lezi desetak dana u podrumu, raspadajuci se medju zivim ljudima. Kada je smrad postao neizdrzljiv, u dvoristu, nocu kopaju grob, iz kuce iznose sifonjer u koji stavljaju telo i sahranjuju ga.

16. VI 1992.

Prihvatanjem uloge "predsednika Savezne Republike Jugoslavije", Dobrica Cosic se opredelio za rizicni angazman, ali od te njegove iznenadne odluke ne treba ocekivati radikalna iznenadjenja, kao sto ih nije pruzila ni njegova literatura: Cosicevi buduci politicki potezi, isto koliko i dosadasnji, bice inspirisani tastinom i nicim drugim, jer mu se ni ideje ne fermentuju iz univerzalnih retorti, vec iz domaceg kazana za pecenje rakije. Uostalom, njegov govor je u Saveznoj skupstini upucen "narodu"; nijednom recju "gradjaninu" i "gradjanstvu". Vuk dlaku menja, ali cud nikako. (Ili: seljak uvek ostaje seljak.) Sto ce reci: tesko da cemo se s njime na celu integrisati u vladajucu civilizaciju Zapada (tj. grada). S navedenim smo se sladostrascem, posle glumljenja "gradjanskog internacionalizma" u komunizmu, vratili internom nacionalizmu XIX veka (kao sto je to ucinio i Iran sladostrasnim vracanjem u srednji vek). I sad, gnjilimo u blatu i krvi. I u blatu i krvi se davimo. I iscezavamo.

27. VII 1992.

Patriotizam izaziva povracanje. Patrioti su, sto bi rekao Rasa Popov, parcijalni humanisti. Njihova ljubav prema domovini podrazumeva mrznju prema svemu sto nije domovina. Patrioti su isto sto i nacionalisti - zajednicki im je sovinizam. Jer da nemaju sovensko slepilo, ne bi bili predani "narodu" kome pripadaju, i ne bi "ginuli" za zemlju na kojoj su rodjeni. A pripadati svome narodu i ginuti za svoju zemlju podrazumeva ubijanje naroda koji nije tvoj i osvajanje zemalja koje ti ne pripadaju.

To su aksiomi.

Stoga su i nacionalizam i patriotizam nedvojivi od zlocina. I zlocin se, zaklonjen plastom nacionalizma i patriotizma - zlocin u ime svoga naroda i svoje domovine - na taj nacin legalizuje.

Tako se - i samo tako! - zlodelo preobrazava u junastvo.

18. XI 1992.

Vuk Krnjevic: "Policija je ranije saradjivala sa ideologijom; sada sa - mafijom".

9. II 1993.

Da li su Srbi u Srbiji ugrozeni od muslimana? (ili bilo koga ko nije Srbin?) Nisu. Zbog toga obracun sa Irfanom Mensurom (ili bilo kojim drugim muslimanom) cista je izopacenost. Zasto naginjem evropskom (zapadnjackom) poimanju zivota vise nego istocnjackom? Zato sto je tu, vise nego igde drugde, zivot ukotvljen kao najvisa vrednost.

15. IV 1993.

Danas sam napunio 60 godina zivota. Trenutak je da zavrsim Dnevnik: prestajem da postojim.

Kraj

Napomena priredjivaca Feljtona: Zivojin Pavlovic je ipak nastavio svoje dnevnicke zabeleske sve do smrti 1998. godine. One ce uskoro ugledati svetlost dana.