KAMPANJA ZA DONOSENJE ZAKONA O DOSIJEIMA

Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, Forum IURIS i druge nevladine organizacije u okviru Inicijative 2001, pokrenuce kampanju ciji je cilj i donosenje Zakona o dosijeima. Kako je za Radio B92 objasnila Biljana Kovacevic-Vuco, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika, zakon o dosijeima je vazan jer znaci i raskidanje sa praksom totalitarne drzave, gde je privatnost bila potpuno nezasticena. »To je zakon koji znaci i individualizaciju krivice i skidanje kolektivne odgovornosti«, kaze Kovacevic-Vuco. "Otvaranje dosjiea nije nesto sto smo mi izmislili, a mi cemo se truditi, kada budemo lobirali i kada budemo vodili kampanju za otvaranje dosijea, da sto vise koristimo pozitivna iskustva zemalja istocne Evrope koji su to vec uradili", kaze Kovacevic-Vuco.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Stevan Lilic kaze da je u Istocnoj Nemackoj otkriveno 180 kilometara hartije, na kojoj je tajna sluzba Stazi belezila podatke o gradjanima te bivse zemlje, nekadasnjeg Istocnog bloka. Prema njegovim recima, krajnji cilj usvajanja zakona o dosijeima je i vracanje Sluzbe drzavne bezbednosti u ustavne okvire. Predsednik advokatske komore Vojvodine, Slobodan Beljanski je rekao da bi odluka o unistavanju svih dosijea DB-a mogla da oslobodi od odgovornosti one koji su ih stvarali. Na drugoj strani, Beljanski smatra da bi i nekriticko otvaranje i obelodanjivanje podataka moglo da stvori haos u kome bi bile ugrozene sudbine brojnih ljudi, njihovih porodica i prijatelja. O tim, negativnim posledicama obelodanjivanja podataka tajnih sluzbi, Biljana Kovacevic-Vuco za B92 kaze: "Negativne posledice su sto tu uvek moze da dodje do odredjenih manipulacija, pogotovo sto smo mi propustili, da kazem, tu logicku sekundu kada je trebalo da dodje do diskontinuiteta sa starim rezimom. Te strukture vlasti nisu promenjene u pravom znacenju te reci i sada ne znamo pod cijom kontrolom su, koliko ih ima i kakvi su dosijei i da mozda nije vec doslo do nekih promena. Mi to ne mozemo da tvrdimo, ali uvek postoji opasnost u takvim situacijama da takvi ljudi koji imaju kontrolu nad odredjenim stvarima, da mogu nesto da urade da bi nekom drugom odgovornost skinuli, dodali drugom, ali u svakom slucaju, krajnji cilj otvaranja dosijea je zastita privatnosti ljudi. Ne otvaraju se dosijea da bi novinari mogli da zavire u njih da bi mogli da napisu - ovaj je radio to i to, nego to ide po odredjenoj proceduri - ljudi podnose zahtev da se otvori njegov dosije, da izvrse uvid i sta ce s njim da se uradi, tu postoji nekoliko resenja i to ce biti predvidjeno posle odredjenih razgovora, rasprava, kako se s takvim dosijeom u koje je gradjanin imao uvida postupa", kaze Kovacevic-Vuco.

1991. godine, kada je u Istocnoj Nemackoj usvojen zakon o cuvenoj tajnoj sluzbi Stazi i otvaranju njenih dosijea milion i 600.000 Nemaca iskoristilo je pravo da zaviri u fajl sa svojim imenom. Kako takav postupak zahteva i odredjenu proceduru, na listi cekanja do danas je u Nemackoj pet i po miliona ljudi.

Podsetimo da je srpsko Ministarstvo unutrasnjih poslova jos 1992. zaplenilo kompletnu dokumentaciju Saveznog SUP-a. Govoreci o zahtevu za vracanje tog materijala, Savezni ministar policije Zoran Zivkovic kaze: "Ja sam uputio pismo koministrima MUP-a Srbije, nisam dobio odgovor, znam da su dvojica koministara potpisali pristanak da se to vrati. Ja cu insistirati i ako ne moze drugacije, tuzicu MUP Srbije zato sto je to vlasnistvo Saveznog MUP-a, to je i pravno pitanje. Na toj opremi, na tim dokumentima ima inventarska plocica i pecat SMUP-a. To je sada neovlasceno u posedu nekog drugog", rekao je Zivkovic, prenosi B92.