Ocekivanja od sastanka EU – delimicno ukidanje sankcija?

U Briselu u ponedeljak zaseda Savet ministara Evropske Unije na kome ce se izmedju ostalog raspravljati i o eventualnom ukidanju dela sankcija medjunarodne zajednice prema Srbiji. Iz prestonice Belgije javlja se dopisnik Bete Dragan Blagojevic. Ministri inostranih poslova Evropske unije ce u ponedeljak razmotriti mogucnost da se, u znak podrske demokratskim naporima ujedinjene srpske opozicije, "privremeno ukinu" neke sankcija protiv Srbije i SRJ, a Velika Britanija je predlozila da se na sest meseci stavi van snage embargo na isporuke nafte, rekli su evropski diplomatski funkcioneri u Briselu.

Velika Britanija i Holandija su dosad bile protiv ukidanja sankcija, a sve ostale clanice Evropske unije smatraju da bi trebalo zadrzati sve sankcije koje direktno pogadjaju rezim predsednika SRJ Slobodana Milosevica, a ukinuti zabrane od kojih trpi srpsko stanovnistvo, ukljucujuci embargo na aviosaobracaj. Evropski izvori u Briselu su rekli da je "uglavnom tacna" informacija spanskog lista "Pais" da je vlada u Londonu kao "kompromis" predlozila da se zasad samo zabrana isporuke nafte odlozi na pola godine da bi se videlo da li ce proces demokratizacije u Srbiji uzeti maha, sto bi onda omogucilo ukidanje drugih sankcija i dalju podrsku srpskoj opozicji.

Visoki funkcioneri Saveta ministara EU su, obrazlazuci novinarima pripreme za ministarsko zasedanje petnaestorice, rekli da na odluke ministara moze uticati i "povoljan ishod" sastanka evropskih funkcionera sa predstavnicima srpske opozicije odrzan u sredu u Budvi, o cemu ce oni dobiti podroban izvestaj. Ministri inostranih poslova petnaestorice ce, kako su naveli, naloziti Evropskoj komisiji da "pripremi prosirenje programa Energija za demokratiju za isporuku nafte na vise drugih gradova u kojima lokalnu vlast ima demokratska opozicija". Funkcioneri EU su agenciji Beta rekli da se "vise razmislja" o ukljucivanju sest "prioritetnih velikih gradova" u program isporuka nafte za grejanje, a manje da se odmah tom inicijativom obuhvate 23 srpska grada, sto trazi srpska opozicija. Ovo prosirenje akcije EU "Energija za demokratiju" treba da bude, receno je, "vidljiv gest podrske srpskoj opoziciji", ali se, istovremeno, vodi racuna i o cinjenici da je Evropska komisija imala velikih problema s jugoslovenskim vlastima u dosadansjim isporukama nafte Nisu i Pirotu.

Obezbedjenje sredstava za dopremanje nafte velikom broju srpskih gradova trazi i "znatna finansijska sredstva" i jemstvo da od toga, kao u Nisu i Pirotu, korist nece imati vladajuci rezim. Sefovi diplomatija Evropske unije ce na zasedanju "pozdraviti sporazum snaga srpske demokratske opozicije od 10. januara o ujedinjenju i demokratskom programu". Ocekuje se i da "ponovo istaknu resenost EU da pruze zamasnu politicku i ekonomsku pomoc demokratskoj SR Jugoslaviji", naznacili su izvori u Briselu. Ministri EU ce razmotriti izvestaj o sastanku u Budvi, ciji je ishod u Evropskoj uniji naisao na "umereni optimizam, uz ocekivanje da se jedinstvo srpske opozicije ubuduce potvrdi na konkretnim potezima i rezultatima", kako su to Beti naglasili evropski zvanicnici.

Evropska unija posebno istice da podrzava taktiku srpske opozicije za sazivanje vanrednih izbora, ali podvlaci da se to mora postici iskljucivo demokratskim, miroljubivim sredstvima, sto znaci i demonstracijama, strajkovima i drugim vidovima pritiska, ali bez nasilja, kako se vlastima u Beogradu ne bi dao bilo kakav povod za represiju i zavodjenje vanrednih mera. Kad je rec o "paketu" prevashodno socijalnih i ekonomskih mera za "razdoblje posle izbora", koji je podneo jedan od prvaka Saveza za promene Dragoslav Avramovic, naglaseno je da je to "ambiciozan projekat koji ostaje na stolu, ali koji treba da se doradi".

Ocekuje se, takodje je receno, da sefovi diplomatija EU ponovo izraze "podrsku demokratski izabranoj vlasti Crne Gore i pozovu Evropsku komisiju da, po povratku komisije za utvrdjivanje stanja u Crnoj Gori, pocetkom februara, sto pre podnese nove konretne predloge za podmirenje najprecih crnogorskih potreba". Rec je prevashodno o finansijskoj pomoci koju traze vlasti u Podgorici, rekli su izvori EU.

Evropska unija, medjutim, sa zabrinutoscu gleda na zategnute odnose i "sve jaci pritisak rezima u Beogradu na Podgoricu". Zato se u Briselu i evropskim prestonicama od crnogorskih vlasti trazi da ne ucini nikakav "nepromisljen potez koji bi mogao izazvati intervenciju Milosevica". U to spada, po uverenju Evropljana, i "krajnje osetljivo" pitanje eventualnog sazivanja referenduma o osamostaljenju Crne Gore, jer, kako se primecuje, polovina, a mozda i vise crnogorskih zitelja ne zele "razdvajanje od Srbije, vec njenu demokratizaciju i sredjivanje odnosa u federaciji".

Savet ministara EU ce saslusati i izvestaj o stanju na Kosovu, koji ce podneti visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku petnaestorice, Havijer Solana, koji je u petak i subotu posetio ovu srpsku pokrajinu pod privremenom upravom UN. Glavni problemi na Kosovu su, kako su rekli zvanicnici Saveta ministara EU, "i dalje nasilje protiv Srba i drugih manjina, kao i sve veca opasnost koju predstavlja organizovani kriminal".

Zvanicnici u Briselu su rekli da ce sefovi diplomatija Evropske unije "ponovo podvuci nuznost obnove plovidbe Dunavom", uz "insistiranje na cinjenici da najvecu odgovornost za to snosi SR Jugoslavija, kao podunavska drzava". Evropska unija je spremna, kako je receno, da "razmotri davanje finansijskog doprinosa" ciscenju korita Dunava od posledica NATO bombardovanja, "na temelju predloga Dunavske komisije, ali takvi precizniji predlozi jos nisu stigli u Evropsku komisiju".

"Pregovori u Dunavskoj komisiji napreduju, ali Srbija mora u tome ucestvovati", rekli su Beti izvori Evropske komisije. Evropska komisija odbacuje mogucnost da EU plati i izgradnju mostova, zajedno s finansiranjem ciscenja plovnog puta Dunava. Samo ciscenje se podvodi pod "humanitarnu pomoc, a ne i sankcijama zabranjenu pomoc za obnovu Srbije, sto bi se dogodilo ako bi se dao novac i za mostove". Ipak, govori se i o "mogucem kompromisu" koji bi znacio da se, pored ciscenja korita Dunava, kao "humanitarna pomoc" finansira i izgradnja jednog od mostova u Novom Sadu, s obrazlozenjem da bi se time "veoma olaksao polozaj i zivot stanovnika ovog grada".